Kondilomi (HPV): Simptomi, Dijagnoza i Načini Lečenja

Kondilomi, poznati i kao virusne bradavice ili polne bradavice, predstavljaju neprijatnu i polno prenosivu bolest uzrokovanu humanim papiloma virusom (HPV). Ova bolest može izazvati veliku nelagodu zbog teškog lečenja i čestih recidiva. U ovom članku ćemo detaljno objasniti uzroke, simptome, dijagnozu, načine lečenja i prevenciju kondiloma.

Šta su kondilomi i kako nastaju?

Kondilomi su posledica infekcije humanim papiloma virusom (HPV), koji prianja za epitelne ćelije kože i sluzokože genitalnog regiona, anusa ili penisa. Postoji preko 80 identifikovanih tipova HPV virusa, od kojih neki izazivaju bezopasne kožne promene, dok drugi mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak grlića materice.

Najčešći uzročnici kondiloma su HPV tipovi 6 i 11, koji izazivaju vidljive bradavice, dok tipovi 16, 18, 31 i 45 mogu dovesti do maligne transformacije tkiva. Virus se prenosi seksualnim putem, ali i blagim kontaktom dve sluzokože. Inkubacioni period može trajati od nekoliko nedelja do godinu dana.

Simptomi i klinička slika

Kondilomi se najčešće javljaju u anogenitalnoj regiji. Kod žena se obično nalaze na zadnjem zidu vagine, velikim i malim usnama, dok se kod muškaraca češće vide na penisu, testisima ili oko otvora uretre. Bradavice su obično mekane, izdužene, beličaste ili ružičaste boje, sa karakterističnom karfiolastom površinom.

U početnim fazama, kondilomi mogu biti sitni i teško uočljivi, ali vremenom mogu narasti i postati vrlo uočljivi. Neki pacijenti primećuju blagi miris, a u slučaju oštećenja bradavica može doći do krvavljenja ili sekundarne infekcije.

Dijagnoza kondiloma

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, a u nekim slučajevima i dodatnih testova kao što je test sa sirćetnom kiselinom, koji pomaže u identifikaciji manje vidljivih promena. U slučaju sumnje na ozbiljnije promene, može biti potrebna biopsija tkiva.

Važno je naglasiti da su mnogi slučajevi kondiloma pogrešno dijagnostikovani, pa se preporučuje traženje drugog mišljenja pre početka bilo kakve terapije. Neke benigne promene, poput polipoza, mogu biti pogrešno interpretirane kao kondilomi.

Metode lečenja

Lečenje kondiloma može biti dugotrajno i zahtevati više terapijskih pristupa. Najčešći načini lečenja uključuju:

• Krioterapija (tečni azot): Bezbolna metoda koja se ponavlja na svaka 3-4 dana dok bradavice ne nestanu.
• Laser: Efikasna metoda za unutrašnje kondilome u vagini ili rektumu.
• Hirurško uklanjanje: Koristi se za veće ili uporne promene.
• Topikalne kreme (podofilotoxin, fluorouracil): Manje invazivna opcija, ali može biti manje efikasna.

Važno je napomenuti da ni jedna od ovih metoda ne eliminiše virus iz organizma, već samo uklanja vidljive promene. Zbog toga su česti recidivi, a pacijentima se preporučuje izbegavanje seksualnih kontakta tokom lečenja.

Kondilomi tokom trudnoće

Tokom trudnoće, kondilomi mogu brzo da se šire zbog promena u imunitetu. Lečenje je neophodno i može se sprovoditi laserskom vaporizacijom bez rizika po majku i plod. U slučaju izraženih promena na grliću materice, intervencija se obično planira neposredno pre termina porođaja.

Prevencija i vakcinacija

U poslednjim godinama postala je dostupna vakcina protiv HPV virusa, koja pomaže u prevenciji raka grlića materice. Vakcina je najefikasnija ako se primi pre prvog seksualnog kontakta, a preporučuje se devojkama između 9 i 26 godina.

Vakcina se daje u tri doze, a cena po dozi varira. Iako nije obavezna, vakcinacija se smatra jednom od najboljih preventivnih mera protiv HPV infekcije i njenih posledica.

Zaključak

Kondilomi su neprijatno stanje koje zahteva strpljenje i svestran pristup lečenju. Ključno je tražiti više stručnih mišljenja, pratiti preporuke lekara i voditi računa o prevenciji. Iako HPV virus ostaje u organizmu, pravilnim lečenjem i zdravim načinom života moguće je sprečiti njegovo ponovno ispoljavanje.